Toplotne pumpe spadaju u grupu obnovljivih izvora energije. U primeni su tri načina izvođenja toplotnih pumpi, u zavisnosti da li se razmena energije vrši sa vazduhom, vodom ili zemljom.

1. Toplotne pumpe vazduh-voda

Razmena energije se vrši sa okolnim vazduhom, a uređaj može da se postavi na krov, fasadu… Razvod do distributivnih elemenata je vodeni ili freonski. Izuzetno dobre performanse pokazuje u sistemima sa podnim grejanjem i FAN COIL aparatima.

2. Toplotne pumpe voda-voda

Za razmenu energije se koristi voda dobijena iz nekog prethodno iskopanog bunara. Voda se dovodi na toplotnu pumpu,  predaje energiju i nakon toga se ispušta preko  drugog  bunara  u zemlju.

3. Toplotne pumpe zemlja-voda

Energija se crpi iz same zemlje. Prethodno se iskopaju rupe do dubine od 100 do 125 m i u te rupe se postavljaju sonde (cevi). Drugi način je površinski. Traži veliku površinu zemljišta a kopa se do dubine od 1,5 m. Zatim se postavljaju cevi.

Ugrađuju se elementi različitih proizvođača a namenjeni su prvenstveno za pripremu tople sanitarne vode kao i podršku sistemu grejanja.

Sam solarni sistem se sastoji od 4 elementa:

1. visokokvalitetnog solarnog panela
2.  akumulatora toplote
3. pumpne grupe
4. automatike

Izuzetno dobro se uklapaju sa drugim sistemima grejanja. Njihova primena će biti sve veća,  jer živimo u eri obnovljivih izvora energije.

Program klimatizacije je podeljen na split sisteme, multi split sisteme i toplotne pumpe vazduh-voda.

Split sisteme ili klasične klima uređaje, čine po jedna spoljna i jedna unutrašnja pumpa različitih snaga i proizvođača u kojoj je integrisano sve (isparivač, kondenzator, kompresor, prigušni ventil…) a razvod simulatora je vodeni.  Dalji razvod, od akumulatora toplote ka sistemu grejanja, bilo da je podno, zidno ili grejanje sa FAN COIL aparatima, je takođe vodeni.

Kod multi split sistema imamo jednu spoljnu i više unutrašnjih jedinica, a unutrašnja jedinica može biti podna, podplafonska ili plafonska. Kod toplotnih pumpi, imamo jednu spoljnu (pumpa), a razvod do unutrašnjih jedinica je vodeni, gde se za unutrašnje jedinice koriste FAN COIL agregati, koji mogu biti različitih načina izvođenja ili konstrukcije, a opremljeni su sa gotovo bešumnim ventilatorima.

U ponudi imamo različite vrste kotlova koje smo prema vrsti, nameni i energentu svrstali u sledeće grupe:

1. Kotlove na čvrsto gorivo

a) klasični

b) pirolitički

2. Kotlove na biomasu

a) biomasa

b) pelet

Klasične kotlove na čvrsto gorivo smo podelili na:

1. toplovodni

2. kombinovani toplovodni

3. etažni kotlovi i kamini za centralno grejanje

Toplovodni kotlovi su namenjeni za loženje ili sagorevanje čvrstog goriva (ugalj, drvo). Imaju visok stepen iskorišćenja energije, mogućnost lakog prelaska na drugi energent i izgrađeni su od izuzetno kvalitetnih materijala. Zanatski centar “Andrić” ugrađuje kotlove firmi Centrometal, Viadrus, Radijator Kraljevo…

Kombinovani toplovodni kotlovi su predviđeni za sagorevanje čvrstog ogreva i u sebi imaju integrisan bojler za pripremu tople sanitarne vode. Bojler je izgrađen od nerđajućeg čelika tako da zadovoljava sve higijenske uslove za tako tretiranu vodu. U ovu grupu se svrstavaju i kotlovi sa podeljenim ložištem. Kotlovima su osnovni energent čvrsta goriva, a drugo ložište je uglavnom predviđeno za  gas ili pelet. Postoje varijante koje su opremljene bojlerom za pripremu sanitarne vode.

Etažni kotlovi i kamini za centralno grejanje su namenjeni za manje stambene objekte u kojima nema uslova za kotlarnicu već se oni postavljaju u stambeni deo i predviđeni su, osim što greju prostor, i za pripremanje hrane (etažni kotlovi).

Pirolitički kotlovi su namenjeni za sagorevanje drveta sa niskim stepenom vlažnosti, ispod 25%. Konstrukcijsko rešenje kotla omogućava visok koeficijent iskorišćenja prilikom vođenja produkta sagorevanja. Lože se na 12 sati, a samo čišćenje je jednostavno i sprovodi se na 3 do 4 dana.

Toplovodni kotao na biomasu, namenjen je za loženje drvenom sečkom, strugotinom i suvom piljevinom. Kao energent se mogu koristiti i različite koštice. Potpuno je automatizovan rad, što korisniku olakšava održavanje. Postoji mogućnost ugradnje sistema automatskog čišćenja.

Kotlovi na pelet su namenjeni za grejanje, kako manjih, tako i većih stambenih objekata. Pelet se svrstava u kategoriju obnovljivih izvora energije sa visokim energetskim vrednostima i malim stepenom vlage. Količina pepela koja nastaje procesom sagorevanja je ispod 3%.

Dva kilograma peleta, menja jedan litar lož ulja!

Kotlovi su opremljeni digitalnom regulacijom, tako da je  potreba za održavanjem svedena na minimum. Rad je potpuno automatizovan, što daje mogućnost vođenja kotla sobnim termostatom. Preko dodatnog akumulacionog bojlera omogućena je priprema sanitarne vode.

Gasni kotlovi su namenjeni za sagorevanje goriva u gasovitom stanju, bilo da je u pitanju metan, propan-butan ili čist propan.

Gasni kotlovi imaju široku lepezu proizvoda, tako da se dele u više grupa:

Atmosferski kotlovi

1. stabilni

2. zidni

Kotao koristi vazduh iz prostora za sagorevanje gasa.

Fasadni ili konvencionalni kotlovi 

Koriste spoljni vazduh za sagorevanje. Stepen iskorišćenja kod obe grupe je 93%.

Kondenzacioni kotlovi

Izvode se u varijanti fasadnih ili stabilnih kotlova sa koeficijentom iskorišćenja do 110%! Ovako visok stepen iskorišćenja se obezbeđuje tako što se iz energenta koristi i vlaga, koja bi se u suprotnom izbacivala kroz produkte sagorevanja.

Zanatski centar Andrić, osim gasnih kotlova, izvodi npr. i samo cevnu instalaciju, od merno regulacionog seta do trošila, nezavisno da li je u pitanju šporet, kotao ili gasna grejalica.

Način izvođenja sistema centralnog grejanja prema postavljanju cevi,  moguće je uraditi na više načina:

1. Vidno postavljanje cevi, uglavnom je namenjeno za objekte koji su već useljeni. Cevne instalacije se najčešće izvode sa bakarnim cevima.

1. Skriveno se uglavnom  odnosi na postavljanje cevi u cementnu košuljicu koja se izvodi  pre parketa ili drugih pokrivnih materijala. Instalaciju je moguće izvesti sa bakarnim ili alpeks cevima, kao i polipropilenskim cevima.

Akumulacijski bojleri se ugrađuju  u sisteme centralnog grejanja zbog akumuliranja toplotne energije. Mogu se ugrađivati u kombinaciji sa kotlovima na pelet, biomasu, pirolitičkim kotlovima, elektro kotlovima, kao i sistemima za solarnu pripremu sanitarne vode.

Konstrukcijska rešenja samih akumulacija su različita u zavisnosti od želja  korisnika i namena akumulacije (podrška sistemu grejanja ili priprema sanitarne vode), tako da one mogu biti izvedene sa jednom, dve cevne “zmije” kao i sa integrisanim bojlerom (tip bojler u bojleru). Akumulacije se kreću u rasponu od 150 do 2.000 l.